Исхрана деце

    Правилна  исхрана je битан предуслов за правилан раст, развој, очување и унапређивање здравља и подизање биолошког потенцијала деце када и долази до најинтезивнијег раста и развоја.  

    Основни и најважнији задатак правилне исхране је да дечијем организму обезбеди унос оптималних количина свих хранљивих састојака. Боравак деце у вртићу је шанса да се адекватније поставе битни елементи у изграђивању здравијег стила живота и да се остваре неопходни ефекти.

    Исхраном деце у предшколској установи баве се нутриционисти – дијететичари, који се приликом планирања и реализације исхране придржавају „Правилника о нормативима друштвене исхране деце у предшколству“. Деци се у току 11-часовног боравка обезбеђује 75% дневних енергетских потреба и 90% у протеинима животињског порекла, витаминима и минералним материјама.

    Поред примарног квалитета у едукативно васпитном-образовном раду са децом у предшколској установи веома велики значај се придаје и примени принципа ка разноврсној и квалитеној исхрани.

    Основни принципи правилне исхране су:

    Рационалност која подразумева  да је унос хране довољан да би се задовољиле физиолошке потребе.

    Разноврсност – свакодневно уносити намирнице из свих седам група, а то су:

    Палатибилност –начин припреме хране који треба да обезбеди најбоље резултате у погледу сензорних својства.

    Равномерност што значи да дневне оброке треба распоредити у складу са дневним активностима и правилним размацима у односу на узраст јасленог и вртићког детета.

    Енергетска вредност дневног оброка у вртићу одређена је „Правилником о нормативу друштвене исхране деце у установама за децу „.

    Према правилнику количина беланчевина у дневном оброку треба да чини 10% од укупне енергетске вредности целодневног оброка. Унос протеина код деце је значајно већи у односу на одрасле особе јер треба да се задовоље потребе интезивног раста и развоја тако да деца  у вртићу добијају између 35 до  40 г а однос биљних и животињских масти је 1:2 јер се на тај начин задовољава у потпуности унос есенцијалних амино киселина.

    Масти дају око 30% од укупне енергије што значи да дневни унос не би требао да прелази 45 г . Од укупне дневне количине деца у вртићу кроз планиране оброке добијају  до 41 г масти.Унос масти је већи за децу у односу на одрасле не само због обезбеђивања енергије већ и због правилног развоја нервног система и уноса липосолубилних витамина.

    Угљени хидрати обезбеђују око 60% од укупних енергетских потреба .У вртићу деца добијају од 130 до 160 г .Препоручује се што већа заступљеност интегралних житарица и као одличан извор природних шећера и енергије.

    Индустријске слаткише треба избегавати у дечијој исхрани.

    Од микронутријената код деце су повећане потребе за калцијумом, цинком, гвожђем као и за витаминима А и Ц .

    Све намирнице које се користе у установи имају пратећу документацију о здравственој исправности. Такође се води рачуна о правилном складиштењу намирница као и правилној припреми. На тај начин се деци обезбеђује храна са максимално очуваном хранљивом вредношћу, добрим органолептичким својствима ( пријатан мирис , укус и боја јела) која деца добро прихватају.

    Стална обука и усавршавање кухињског особља има за циљ правилну припрему намирница а све у циљу очувања што веће хранљиве вредности оброка.

    У нашој установи се реализују 4 оброка уз правилно распоређене временске интервале:

• Доручак
• Ужина I
• Ручак
• Ужина II

   Са овим распоредом исхране деце у условима колективног смештаја у нашој предшколској установи задовољавају се нутритивне потребе ( 75 % у енергетским и 90 %  у градивним ). Такође деца стичу и позитивне навике када је у питању дијететско хигијенски режим. Препорука за вечеру је да се користе лако сварљиве намирнице и да се не понављају иста јела која су детету већ сервирана у току дана. Вечеру детету сервирати два сата пре спавања.